Čini se da svaki striming servis pokušava da nađe materijal od koga će moći da napravi franšizu, kako bi dostigao uspeh Marvelovog filmskog (a sada i televizijskog) univerzuma. Sve češće vidimo kako se odobravaju novi nastavci ili spinof serije. Ekspanzija je razumljiva za seriju poput Netfliksovog Witcher-a, jer na kraju krajeva, kakva je korist od stvaranja ogromnog narativnog univerzuma ako ga ne istražujete? Teško je reći da li je ova spinof serija putovanje koje produbljuje priču originalne serije ili površni napor koji koristi reputaciju originala bez da pronikne u njegovu suštinu. The Witcher: Blood Origin je negde između, ali je bliže tome da bude slaba ekspanzija brenda. Ne samo da četvoroepizodnom spinofu nedostaje Henri Kavil, već mu nedostaje i osećaj svrhe.
Radnja Blood Origin-a smeštena je u period 1200 godina pre originalne serije — čak i pre animiranog nastavka Nightmare of the Wolf iz 2021. — da bi istražila neke od najzanimljivijih elemenata mitologije Witcher-a. To obuhvata stvaranje prvog Witcher-a, prilikom Konjunkcije Sfera, događaja koji je doveo do spajanja i sudara različitih svetova gde su se smrtnici, čudovišta i veštice našli u međusobno povezanom multiverzumu.
Prva epizoda počinje usred bitke, a prva linija dijaloga obiluje eksplicitnim psovkama. Mnogi likovi iz franšize zvuče vrlo čudno dok to izgovaraju. Srećom, Jaskier (Džoi Bejti) je poznat po sočnim psovkama, pa se tu odlično snašao. Seanchai (Mini Drajver) se pridružuje Jaskieru u veoma nezgodnom trenutku, usred krvoprolića da podeli sa njim priču o poreklu Witcher-a i predstavi mnogobrojnu postavu likova.
Prva je Ejl (Sofija Braun) koja je napustila mesto kraljevske straže da postane putujući muzičar. (Njene melodije su pristojne, iako se ne može naći nijedna koja bi parirala poznatoj melodiji Toss a coin to your Witcher.) Nakon slučajnog susreta, ona se udružuje sa Fjalom (Lorens O’Fuarejn), još jednim kraljevskim zaštitnikom koji je otpušten sa posla zbog nedoličnog ponašanja. Posle prvog susreta, Ejl i Fjal se udružuju u osvetničkoj misiji sa ciljem da svrgnu princezu Mervin (Miren Mek), marionetskog monarha postavljenog da vlada nakon nasilnog puča.
Njih dvoje okupljaju ekipu od sedam vilenjaka kako bi pomogli da se Mervin skine sa vlasti, svaki motivisan svojim ličnim razlozima da se pridruži akciji. Najintrigantniji među njima su Scian (Mišel Jeo), mačevalac koji se bori u ime svog plemena koje izumire i Meldof (Frančeska Mils) divlji ubica čija je žeđ za osvetom zaposela njen život. Potraga se odvija pristojnim tempom, ali postoji rupa u seriji bez Kavilovog Geralta od Rivije — ili dostojne zamene — da vodi grupu.
Ono što bi trebalo da budu dve najveće prednosti Blood Origin-a, glumačka ekipa i dužina epizoda, na kraju se pokazuju kao propusti. Sa velikom količinom likova i previše vremena uloženog u mlaku, neubedljivu romansu Ejle i Fjala, najintrigantniji likovi su bačeni u zapećak. Iako nemaju velike uloge, u seriji je bolje imati glumice kao što su Mišel Jeo i Mini Drajver, nego mnoštvo sporednih likova. Međutim, prisustvo Jeo i Drajver brzo postaje frustrirajuće kada postane jasno da likovima nije dato ni približno dovoljno dubine da bi se razvili.
Što se tiče dužine, četiri epizode od sat vremena izgledaju prikladne za spinof koji je trebao da posluži kao ukusno predjelo da zadrži obožavaoce dok ne dođe na red glavno jelo — treća sezona Witcher-a sledeće godine i Kavilova poslednja sezona pre nego što ga Liam Hemsvort zameni. (Blood Origin je izašao 25.decembra, u istom prazničnom terminu u kojem su izašle obe sezone Witcher-a.) Ali četiri epizode su sve što je ostalo od originalnog poretka serije od šest epizoda, što je smanjenje koje su producenti pripisali postprodukcijskoj odluci da sažmu sate serije. To u teoriji ima smisla, ali zbog čestih nedovršenosti u seriji i opšteg nedostatka fokusa, dolazimo do zaključka da je Blood Origin pokušaj da zbrzano evoluira u seriju koja će gledaoce zainteresovati za treću sezonu Witcher-a, umesto građenja sopstvenog narativa.
U Blood Origin postoje uzbudljiva dešavanja, poput profesionalno urađenih scena borbi, odlične scenske garderobe i šminke kao i scene pljačke. U bitkama se može uživati zahvaljujući kvalitetu vizuelnih efekata, koji nisu na visokom nivou, ali imaju potencijala. Vizuelni elementi još uvek nisu tako čisti koliko bi mogli da budu, ali to vas neće ometati u gledanju, što se ne bi moglo reći za niskobudžetne efekte u prvim epizodama Witcher-a.
0 Comments