Prošlo je skoro deset godina otkako je Džordž Miler poslao Mad Max: Fury Road u bioskope i ostavio nas bez daha. Kako bi išta moglo da se uporedi sa onim uzbuđenim svetom iz 2015. godine, gde su nas tip koji visi u vazduhu svirajući gitaru i Šarliz Teron koja razvaljuje, naveli sve da kolektivno kažemo: ,,Bog te mazo?”
Film se odigrava pre događaja iz Fury Road-a, gde upoznajemo Furiozu kao dete koja čini apokaliptički ekvivalent originalnog greha: bere voće sa drveta koje ne bi trebalo. Ona je oteta i odvedena u kamp okrutnog ratnog gospodara Dementusa gde je drže kao taoca. Odrastajući, Furioza postaje posvećena želji da se osveti Dementusu za sve što je od nje uzeo.
Furioza će biti hvaljena kao jedan od najlepše snimljenih filmova godine, to je činjenica. Direktor fotografije Sajmon Dugan čini da pustoš izgleda prelepo, sa svetlim žutim pustinjskim peskom koji komplementira svetle boje baklji koje se ispaljuju u vazduh i sjajni hrom automobila. Određene scene, poput Furioze koja se krije iza gvozdene kapije dok plamenovi izbijaju oko nje, su jednostavno zadivljujuće za gledanje.
Scenario Milera, kojeg je napisao zajedno sa Nikom Latourisom, je podjednako obiman, obuhvatajući nekoliko godina u životu Furioze. Prvih 40 minuta čini vrtoglavi niz postavki, sa Furiozom koja živi na Zelenom mestu sa svojom majkom (i verovatno bezbroj drugih) pre nego što završi preko sedišta motocikla na putu do kampa Dementusa. Odatle publika upoznaje Hemsvorta, sa lažnim nosom i zubima, kao šoumena i vođu grupe huligana. Furioza je prisiljena da pretrpi tragičan gubitak samo da bi Dementus i njegova ekipa sreli strašnog Imortana Džoa.
Kada se Imortan Džo predstavi, film se ekstremno usporava, pretvarajući se u promišljeniji film dok se Furioza ne smesti unutar Citadele, da bi na kraju morala da se sakrije pod izgovorom da je mladi dečak. Nedostatak govora od strane Tejlor-Džoj, uparen sa mnogo diskusija o sporovima oko benzina i dolaskom Praetoriana Džeka može naterati publiku da traži malo više akcije kako bi stvari oživele.
Oduvek je bilo teško zamisliti drugu glumicu u ulozi Furioze nakon što je Šarliz Teron dominirala u svojoj izvedbi. Tejlor-Džoj se dobro snašla i pokazala je da je pritisak shvatila ozbiljno. Tejlor-Džoj je tiša i promišljenija. Ovo nije Furioza koja je još 100% otvrdnula od života, ali je sigurno na putu da to postane.
Uloga Krisa Hemsvorta je daleko prezentnija kao Dementusa koji je budalast grubijan koji nosi padobransku kapu i ima sklonost ka farbanju kose. On je glupavi negativac koji nam danas nedostaje u svetu gde negativci uvek moraju da opravdaju svoju zlobu. On i Furioza su možda nekada bili slični ljudi – Dementus nosi plišanog medu, ali vreme ga je očigledno učinilo nepopravljivo groznim.
Najveća kritika je bila muzika. Kompozitor Tom Holkenborg se vratio, ali nema tih velikih muzičkih trenutaka sa gitarom i bubnjevima koji su se nalazili u Fury Road.
Nemoguće je ne porediti Furiozu sa Fury Road i po tom pitanju ovaj film deluje prigušenije. Međutim, po svojim zaslugama, Furioza je potpuno zadivljujuća u svojoj tehničkoj preciznosti, svojoj kinematografiji i izvedbama Tejlor-Džoj i Hemsvorta.
0 Comments