Nemilosrdne vojskovođe, žestoki razbojnici, sveštenici koji spletkare, namazane gejše i nečuveno spretne ubice – Shōgun u jednoj rečenici.
Evo jedne zanimljive činjenice za neke od vas koji se sećaju originalnog Šoguna (1980), sa Ričardom Čemberlenom u glavnoj ulozi engleskog kapetana koji na kraju postane izuzetno važna ličnost u jeku borbi za vlast u Japanu 1600. U 2024. godini smo vremenski dalje od 1980. godine nego što je ta godina bila udaljena od početka Drugog Svetskog rata 1939. Zastrašujuće, zar ne?
Pa ipak, kao da je bilo juče kada se Čemberlen u elegantnim kimonima borio sa japanskom kulturom. Samo u SAD, skoro trećina domova gledala je barem deo Šoguna iz 1980. godine, što je verovatno dovelo do dramatičnog povećanja broja suši restorana. Koliko su stvari tada bile cenzurisane, govori to da je to tada bila prva serija koja je dozvolila reč „pišati“ u dijalogu i koja je prikazala čin mokrenja.
Čemberlen je bio četvrti izbor da igra moreplovca Džona Blektorna (posle Šona Konerija, Rodžera Mura i Alberta Finija). Kozmo Džarvis to bolje radi u novoj verziji, zato što u ulogu varvara ulazi sa grubim manirima, tako da praktično možete da osetite miris užeglog znoja na njegovom odelu.
Ispostavilo se da je Džarvis imao iskustva sa moreplovcima, tako da je u lik i stil govora Blektorna ušao sa samopouzdanjem. Sjajno je što je Džarvisov otac bio trgovački moreplovac koji je prvi uočavao greške u nautičkim dramama. Otac ga je takođe savetovao o samoj plovidbi. „Postoji trenutak kada Blektorn ispituje dubinu komadom užeta sa lojem na kraju. Trebalo je da koristi sekstant, ali vreme je bilo toliko loše da to nije imalo smisla. Moj tata je umesto toga predložio da se dubina čita na mapi, a majstor za rekvizite je rekao: „Hajde da to uradimo.“
Džarvis je sa svojim ocem gledao dovoljno nautičkih drama da je znao kako bi on reagovao na bilo kakve gluposti u Šogunu. „Stalno sam razmišljao o njemu kako sedi tamo, kao što je to radio pre. Znate kad kapetan kaže: ‘Nadesno’, a brod skreće levo. A on bi rekao: „To je sranje!“
A ako ste se ikada zapitali kako bi mogli izgledati izgladneli mornari skoro umrli od skorbuta nakon meseci na moru, Šogun će vam dati jasnu sliku. Od samog početka, imamo bolesne, izmučene mornare, smeštene usred novonastale pretnje građanskog rata u Japanu 1600.
Serija adaptira klasični roman Džejmsa Klavela iz 1975. sa ambicijom i evidentnim poštovanjem prema izvornom materijalu, a imajući u vidu da meki povez ima više od 1000 stranica. Izvanredno je što su uspeli da ga sažmu u 10 epizoda, a rezultat je zaista očaravajuća tradicionalna serija puna sjajnih zapleta.
Šogun je nastajao godinama. Prvi put je najavljen 2018., ali vredelo je čekanja. Ovo je raskošna, zahtevna drama, kojoj treba pristupiti pažljivo i fokusirano. Uglavnom je na japanskom, delimično na portugalskom, što je nama predstavljeno na engleskom, ali ovo nije tako teško pratiti kao što mislite. Međutim, ovo nije vrsta serije koju možete da gledate dok skrolujete na drugom ekranu.
Kosmo Džarvis igra Džona Blektorna, višeg engleskog oficira na holandskom brodu Erazmus koji se nasukao na obalama Japana, uprkos tome što posada ne veruje da ova ostrvska država postoji. Oni stižu usred sukoba sa Portugalcima, koji su lokaciju Japana držali u tajnosti od svojih evropskih sunarodnika, kako bi uspostavili trgovački monopol. Nekolicina preživelih sa Erazmusa obrelo se u napetom trenutku japanske istorije: Taiko, vrhovni vladar, je nedavno umro, ostavljajući naslednika koji je premlad da bi vladao. Pet gospodara ratnika čine savet regenta, koji služe kao privremeni vladari, ali tenzije između njih prete da eksplodiraju u sveopšti rat.
Lord Toranaga (Hirojuki Sanada) je onaj kroz kojeg u početku posmatramo ovaj nadolazeći sukob. Toranaga je ratni heroj i glavni strateg koji ima najviše potencijala da preuzme sveukupni suverenitet, a samim tim i najmanje popularan među svojim kolegama ratnicima. Rečeno mu je da ovo nije vreme za dobre ljude, već za šoguna, moćnog vojskovođu. „Ta titula je brutalna relikvija“, kaže on.
Toranaga lukavo uviđa mane i prednosti Blektornovog iznenadnog dolaska i počinje da manevriše njegovim prisustvom u svoju korist. Blektorn je poznat ili kao Varvarin, ili kao Anđin, pilot, zbog svojih vrhunskih jedriličarskih sposobnosti; njega takođe vidimo na momente i da uživa, dok mu raspoloženje varira od zadivljenosti do besa na kulturu i konvencije zemlje koja je za njega nova. Ali Blektorn je veoma svestan da ova osećanja idu u oba smera; za Japance, Anđin je takođe misterija, odvratan i neotesan.
On je takođe jeretik, pljuje na krst rimokatoličkog sveštenika i to je njegova svakodnevica. Sukob između Portugalaca i Španaca zamagljuje granice između religije i trgovine, a ovo je samo jedna od mnogih tabu tema koje se Blektorn ne plaši da otvori. Reč je i o državničkom duhu, diplomatiji, ratu i, na kraju, ljubavi, ali to u prve dve epizode nije toliko bitno.
Umesto toga, dominira brutalnost samurajskog sveta. Ima brzih i nemilosrdnih odsecanja glava, čoveka kuvaju u kazanu do smrti, „posebna metoda“ nasmejanog japanskog vojskovođe, a kao i kod skorbuta, kamera detaljno prikazuje kako ovo izgleda. Postoji veliki dijapazon oružja i niz prelepo koreografisanih bitaka, koje se rasplamsavaju kao baklje usred ekspozitornog dijaloga. Vidimo i ubistva organizovana od plaćenih ubica i posebno užasan čin sepukua, samožrtvovanja sa velikim posledicama.
Šogun podseća na vrhunac epske kinematografije iz 1990-ih. Sjajna i po ambijentu, pristupu japanskoj kulturi i vernosti knjizi, ovo je takođe serija koja izgleda kao da je uloženo dosta novca u nju.
Doneseni su mudri izbori – na primer da će se publika snaći i lako nositi sa dvojezičnom pričom. Ovo izgleda kao dobar potez u globalizovanom televizijskom pejzažu, ali nije teško zamisliti da bi moderna verzija Šoguna mogla biti napravljena u potpunosti na engleskom, iako bi to narušilo intelekt i snagu priče. Ovakva kakva jeste, ova velika drama prati jedan melanholičan tempo koji diže entuzijazam i kredibilitet kod publike na viši nivo.
0 Comments