Na jednoj po svemu običnoj večeri u Hong Kongu, mali dečak Gas (Konor Gilman) nestaje tokom izlaska sa porodicom. Pitanja koja se postavljaju nakon ovog događaja su očigledna i hitna: Šta mu se desilo? Ko je to učinio? Gde se sada nalazi?
Međutim, odgovori u seriji Expats su mnogo teži za pronalaženje. Pitanja kojima se serija zaista bavi su ona koja se javljaju kada postane očigledno da zadovoljavajući odgovori možda nikada neće biti dobijeni. Kako živeti uz takvu neizvesnost, nepravdu i nezamislivu bol? U šest epizoda, serija istražuje ove teme kroz priče o seksizmu, klasizmu, porodici i domu. Iako su neke od ovih velikih tema bolje razrađene od drugih, serija uvek pruža svojim likovima ljubaznost i razumevanje, umesto da ih gura ka jednostavnim rešenjima.
Režiju serije potpisuje Lulu Vang (poznata po filmu The Farewell), a scenario je zasnovan na romanu Dženis J.K. Li. Radnja se vrti oko tri Amerikanke koje žive u Hong Kongu. Prva koju upoznajemo je Mersi, 25-godišnjakinja bez jasnog cilja u životu (koju sjajno igra Dži Jang Ju), koja se u unutrašnjem monologu pita: ,,Da li ikada opraštamo ljudima koji uzrokuju tragedije? Da li ikad nastave sa životom?”.
U seriji Expats, unutrašnji monolog koji Mersi vodi zapravo je upućen Margaret, majci dečaka Gasa. Margaret je tip lika sličan liku Nikol Kidman iz serije Big Little Lies. Ona se kreće kao da je napravljena od porcelana, spremna da se slomi u svakom trenutku i povredi svakoga ko se slučajno nađe u njenom okruženju, obično je to Klark (Brajan Ti), njen muž koji se trudi da održi stvari u normali dok se ona raspada. Od smrti Gasa pre godinu dana, Margaret je toliko preplavljena svojom patnjom da, kako sama kaže, ,,nema mesta u sebi” da brine o bilo čemu drugom. Čak se udaljila i od svoje najbolje prijateljice i komšinice Hilari (Saraju Blu), koja prolazi kroz krizu srednjih godina u sred narušenog odnosa sa Dejvidom (Džek Hjuston).
Expats strpljivo odmotava klupko, ali to ne znači da je serija dosadna – naprotiv, oslanja se na saosećanje u pisanju i sirovost izvođenja kako bi zadržala našu pažnju dok se tri glavna lika suočavaju sa svojim teškim osećanjima ili se bore sa posledicama svojih ružnih životnih padova. Fokusira se na Margaret dok plače u kadi jeftinog stana koji je iznajmila da se skloni od svoje porodice, i svedoči kako svoju preostalu decu plaši svojim nekontrolisanim strahovima da bi im se moglo desiti nešto drugo. Mersi ima dovoljno prostora da istraži oštre ivice svoje trenutne veze sa momkom prema kojem se čini da oseća neku vrstu mržnje, dok Hilari ima vreme da se suoči sa svojim osećanjima oklevanja prema braku, mogućnosti roditeljstva i svemu ostalom što joj je ceo život sugerisano da želi.
Ono što je izdiže izvan uobičajene prestižne drame, je to što Expats proširuje tu željenu empatiju i na ostatak sveta oko njih. Kamera Lulu Vang beleži detalje koji nisu strogo relevantni sa aspekta radnje, ali koji mogu biti pogledi na druge neispričane priče koje se sudaraju sa onima koje pratimo: metla naslonjena na vratima od strane nekog nevidljivog radnika, vozač koji dremka u automobilu dok njegov klijent večera u restoranu. U predposlednjoj epizodi, 97-minutnom opusu koji gotovo može da funkcioniše kao samostalna celina, Expats prati tu radoznalost do uglova Hong Konga koje američki likovi uglavnom ignorišu, svraćajući u naselje imućnih kineskih građana, na proteste za demokratiju koji preplavljuju ulice, na gomilu filipinskih kućnih pomoćnica koje razmenjuju tračeve ispod mosta.
Na tom putu, serija donosi perspektive ranije sporednih likova kao što je Puri (Amelin Pardenila), Hilarina pomoćnica koja ima predivan glas i nada se da bi to mogao biti njen put ka boljem životu. Takođe, baca novo svetlo na odnose koje smo već videli iz druge perspektive.
Nedostatak skretanja sa glavnog puta je taj što jedna epizoda ne pruža dovoljno vremena da istraži sve ove bogate likove i zajednice, a kamoli složenu politiku koju dotiču. Iako je uzbudljivo što Esi ili Margaretina pomoćnica Puri konačno dobijaju svoj trenutak pažnje, ili što je dirljivo slušati demonstranta kako se svađa sa svojom prestravljenom majkom o svojoj odlučnosti da se bori za bolju budućnost, oni se vraćaju na marginu za finale koje ponovo stavlja u fokus privilegovani centralni trio. Međutim, serija se čini temeljno svesnom da je njen pogled onaj, pa, stranca. “To nije tvoja borba i nikada nije bila”, kaže Čarli (Bondi Šam), prijateljica protestanta, kada Mersi pokuša da im se pridruži. “Ti si turista. To ne utiče na tvoju budućnost. Ne baš. Možeš jednostavno otići.”
Expats se ne pretvara da zna šta Mersi treba da uradi povodom toga. Takođe, ne nudi zadovoljavajuće rešenje za sudbinu Gasa, niti svež početak za likove koji su već mnogo pretrpeli. Kada Hilari ukazuje na opšte poremećeno stanje sveta kao argument protiv rađanja dece: ,,Zašto bih želela da još jednu dušu izložim tome?”, prepoznaje i da se žali iz pozicije privilegije i da je njena frustracija potpuno opravdana.
Ali čudna uteha koju Expats pruža leži u samom priznanju sve te boli i u naklonosti koju pruža duboko nesavršenim dušama koje se bore kroz nju. Nijedan od nas, podseća nas serija, nije potpuno sam kada patimo, borimo se i bivamo oboreni strahotama postojanja, jer mnogi drugi prolaze kroz isto, a svet će se ipak nastaviti okretati. To nije nužno najveseliji pogled, niti najtopliji. U rukama Lulu Vang, postaje potvrda života svejedno.
Prve dve epizode serije su dostupne na Amazonovom striming servisu Prime Video od 26. januara.
0 Comments