Serija prikazuje romansu između Šarlote (Indija Amarteifio) i Džordža III (Kori Milkrist), koja je promenila tok njihovih života i na kraju transformisala čitavu naciju.
U seriji imamo heroinu koju ne možemo a da ne volimo, 17-godišnju princezu koja ide na sopstveno venčanje šaleći se na račun udaje za čoveka koga nije upoznala. Susret dvoje mladenaca bio je simpatično neprijatan, a on je bio toliko impresioniran njom, da je sve ličilo na pesmu Tejlor Svift. Cermonija venčanja je bila raskošna, a život posle nje bi trebao da bude savršen.
U ovom slučaju već znamo da neće imati idilično srećan život. U seriji raste napetost koju je za centralni par već postavila glavna serija (i istorijska podloga iz stvarnog života). Iako njih dvoje nisu u savršenoj ravnoteži, na kraju dobijamo spinof koji je bogatiji i složeniji od originalne serije, ali ništa manje romantičan.
Iako premijera prve sezone završava venčanjem, činjenica da serija ima još pet sati do kraja trebalo bi da bude očigledan znak da par ide ka mnogo većim izazovima od pukog dolaska do oltara. Ovde se vidi potpuna magija tog prvog susreta kojeg je Šonda Rajms tako vešto napravila da nas sa lakoćom natera da verujemo u ispravnost njihove veze, čak i dok se susreću sa mnogim preprekama.
Neke prepreke će biti dobro poznate ljubiteljima Bridgerton franšize. Šarlota je toliko naivna da joj se pojam seksa objašnjava preko skiciranih dijagrama. Neki fanovi seriju posmatraju kao personifikaciju teskobe britanskih kraljevskih porodica. „Rođen sam za sreću ili bedu velike nacije, i stoga često moram da se ponašam suprotno svojim strastima“, besni Džordž zbog svog braka, a rečenica podseća na Čarlsovov razgovor sa majkom pre venčanja Elizabete II u seriji The Crown, ili kao da je neka od Harijevih pritužbi u dokumentarcu o Hariju i Megan. (U stvari, to je izvučeno iz konteksta nečega što bi pravi kralj Džordž III rekao o ljubavi pre Šarlote; očigledno da imaju problem sa činjenicom da monarhija kontroliše i upravlja njihovim životima.)
I neizbežno, neke imaju veze sa pitanjima rase i drugim društvenim pitanjima. Prva sezona je utvrdila da je zajednica Džordža i Šarlote donela njenu istorijski raznoliku viziju britanskog visokog društva, pa je kraljica Šarlota morala direktno da se pozabavi ovim pitanjem. Ali pristup spinofa je i previše težak da bi se ignorisao i previše površan da bi se shvatio ozbiljno. „Veliki eksperiment“ integracije se smatra dovoljno drastičnim da Džordž nakon samo jednog upriličenog bala na koji su bili pozvani pripadnici etnički različitih rasa, izjavljuje da su Šarlota i on „stvorili više promena, i napravili više koraka napred, nego što je Britanija učinila u prošlom veku“. Istovremeno, serija nerado komentariše ružne stavove koje implicira ovaj edikt, osim što pomene nekoliko slučajeva negodovanja rasista. Ovakav pristup ostavlja utisak da je jedini razlog zašto se Engleska nije ranije desegregirala jednostavno to što nikome nije palo na pamet ranije, a ne zbog mnogo dubljih i kompleksnjiih razloga.
Franšiza nikada nije bila stvarno spremna da se bavi takvim temama već je ostala na nivou slatke romanse gde se kikoću i zaljubljuju. Bračni par gradi neposrednu i opipljivu hemiju koja se prepliće sa željama, ogorčenošću, povređenošću i nežnošću. A kada ih zaplet razdvoji na dug vremenski period, oboje su okupirani pričama sporednih likova koji ih ili podržavaju ili su protiv njih — uključujući Šarlotinu ambicioznu najbolju prijateljicu Lejdi Denberi (Arsema Tomas), Džordžovu proračunatu majku Augustu ( Mišel Ferli) i potpuno neočekivano, gej par odanih batlera (Brimsli kojeg igra Sem Klemet i Rejnolds kojeg igra Fredi Denis).
Ubacite svilu optočenu draguljima, pop numere benda Vitamin String Quartet-a i zdrav smisao za humor o ekstravagancijama vladajuće klase, i kraljica Šarlota mnogo podseća na Šarlotu iz prve sezone. I sve to radi ne oslanjajući se na iluziju večnog braka. Kroz seriju, pogledi na sredovečnu Šarlotu (Golda Rošvel) iz regentskog perioda koju prepoznajemo iz serije Bridgerton služe kao podsetnici kuda ova ljubavna priča vodi — ka progresivnoj mentalnoj bolesti Džordža (Džejms Flit) i potencijalnoj krizi nasledstva u borbi za njihovu dinastiju. Svaka vremenska linija je pandan drugoj, i tokom serije, one zajedno usmeravaju seriju dalje od Bridžertonovih površnih ideala ka zdravim temeljima.
„Želim da se borim uz tebe. Bori se sa mnom. Bori se za mene“, viče Šarlota Džordžu tokom jedne svađe zbog njegove ravnodušnosti. Njene reči jesu izraz besa, ali takođe odražavaju koncepciju serije o ljubavi kao nečemu što se brani iz dana u dan, a ne kao sudbinu koja ih je zadesila. Za njih dvoje možda neće biti srećnog kraja, barem ne na način na koji smo očekivali. Ali do trenutka dok u finalu ne vidimo stariju Šarlotu i starijeg Džordža – i dalje u stanju da, uprkos svemu kroz šta su prošli, vide jedno drugo kao duše u koje su se prvi put zaljubili – ne shvatamo da ljubavne bitke možda ne završe uvek pobedom, ali se za njih vredi žrtvovati.
0 Comments