Napoleon Ridlija Skota: Površan portret o ljubavi i ratu francuskog Cezara

Ovaj dvoipočasovni biografski film predstavlja istorijski spektakl upotpunjen krvavim bitkama po Evropi i grandioznim vojnim manevrima.

Film nas vodi kroz glavne događaje iz Napoleonovog života poput pada Robespjera, puča 1799., carske titule 1804. i trijumfa u Bici kod Austerlica. Ova bitka je jedna od boljih događaja u filmu, koja se završava porazom ruskih snaga dok beže preko zaleđenog jezera nakon što ih bombardovanje topovima potapa u ledeni grob.

S druge strane, od početka je jasno da ovo nije klasična biografija gde se priča šta je vojskovođa sve osvojio. Napoleonovi postupci su jednostavni. Kao prirodni vođa, lako preuzima vlast. Njegov državni udar iz 1799. je farsa, kada je iskoristio nepovoljnu situaciju u državi. On šalje svoje vojnike na bojna polja bez osećaja krivice i mnogo razmišljanja. Sklon je razdražljivom besu, viče na Britance: „Misliš da si tako sjajan jer imaš brodove!“

On je dečački impulsivan, agresivan, probija se kroz Evropu i ostavlja za sobom mora mrtvih vojnika. Kada 24-godišnji Bonaparta predvodi opsadu britanskih trupa koje kontrolišu lučki grad Tulon i juriša napred u borbi, on je vidno prestravljen, čak i zadihan. Više liči na Finiksovog zbunjenog protagonistu u Beau Is Afraid nego na čoveka koji će postati francuski Cezar. Finiksova karakterizacija u trenucima ima više zajedničkog sa nekim od njegovih prošlih prikaza melanholičnih usamljenika (Master, Džoker) nego Napoleonom.

Više od 200 godina, opisi Napoleona su se kretali od ,,genijalnog reformatora rođenog za vreme Francuske revolucije” do ,,pljačkaškog tiranina čiji su ratovi ostavili tri miliona mrtvih”. Napoleonovi memoari su pomogli u oblikovanju njegovog lika dok je bio u progonstvu na Svetoj Jeleni. 

Titan književnosti 19. veka, Viktor Igo je napisao da je Napoleon izgubio kod Vaterloa zato što je postao „problematičan Bogu“. Tolstoj je u „Ratu i miru“ bio manje impresioniran, nazivajući ga „najnevažnijim instrumentom istorije“.

U Napoleonu, koji počinje Marijom Antoanetom na giljotini, a završava se Napoleonom na Svetoj Heleni, gde je umro u 51. godini 1821. godine, zapanjujuće je koliko film nije dublje ušao u analizu protagoniste. Holivudski istorijski filmovi tradicionalno su naginjali uveličavanju, a ne ogoljavanju muškog ega koji za večerom uzvikuje: „Sudbina me je dovela ovde! Sudbina mi je donela ovaj jagnjeći kotlet!”

Osobina poput ambicioznosti bila bi jedna od važnijih u prikazivanju Napoleona. Bio je okoreli radoholičar, organizovani detaljista, i energičan intelektualac ​​- međutim, malo toga se vidi u njegovim postupcima u ovom filmu, zbog čega je Napoleonov uspon na vlast teško razumeti.

Ali može se shvatiti da je deo poente Napoleona to da nije jedini zaslužan sa svoj uspeh do vrha. Na tom putu ima dosta pomagača (vrhunac sporedne glumačke ekipe je Pol Ris kao diplomata Taleran koji spletkari).

Ali u scenariju Dejvida Skarpe, u Napoleonu nije fokus na nizu bitaka koje vode do propasti za koju svi znamo da dolazi kod Vaterloa, gde prevrtljivi vojvoda od Velingtona kojeg igra Rupert Everet oživljava zaboravljene vojne taktike, glavna tema je Napoleonov odnos sa Žozefinom.

Kada je prvi put ugleda na igranci prepunoj ljudi, ostaje zadivljen. Vanesa Kirbi parira Finiksu po snažnom glumačkom prisustvu u filmu. Ona se čvrsto drži Napoleona, za koga se ispostavilo da je jednako grub u spavaćoj sobi kao i sa ljudima. Kada se on vrati iz Egipta besan zbog popularnih glasina o njenoj neveri, oni imaju dugu svađu koja se završava tako što ona preokreće situaciju. „Ti si ništa bez mene“, kaže mu ona.

Kada je, dok je bio na pohodu u Egipat, za ručkom obavešten da Žozefina ima ljubavnu vezu u Parizu, on kratko odgovara glasniku: „Nema deserta za tebe.” 

Postoji verzija filma koja bi obradila njihovu dinamiku. Žozefina je dugo bila uz Napoleona, on joj stalno piše sa fronta u pismima koja možemo da čujemo u naraciji, ali film nikada ne pronađe balans u opisima njihovog zajedničkog života i vojnih podviga. Očekuje se da će Skot objaviti četvorosatnu verziju filma na Apple TV+ nakon premijere filma u bioskopima.

Ali 85-godišnji Skot je snimio film koji je, kao i njegov prethodni The Last Duel, provokativna razgradnja muške moći. Skot je u svoje vreme napravio mnogo istorijskih filmova sa jakim muškim protagonistima uključujući Gladijatora, sa Finiksom koji je nominovan za Oskara kao rimski car Komod. Ali iako nije sve u Napoleonu koherentno, Finiksova gluma drži pažnju. U jednoj od poslednjih upečatljivih scena filma, Napoleon i njegov prepoznatljivi šešir se spuštaju u smrt nakon teške bolesti poput broda koji tone.

Zaključak je da radnja Napoleona ide užurbano, kao da Skot, koji radi po scenariju Dejvida Skarpe (Sav novac sveta), jedva čeka da stigne do sledećeg događaja.

Zatim, tu je i činjenica da većina onoga što Skot tvrdi da je istina jednostavno nije, prema nekim istoričarima. Nakon što je prvi trejler dobio mnoštvo negativnih kritika na račun verodostojnosti, režiser je rekao da ljudi koji se time bave moraju da ,,nađu drugu zanimaciju“.

U bioskopima širom Srbije od 23. novembra.