Gospodar prstenova: Prstenovi moći recenzija: Pola sezone kasnije, svi se pitamo – „Saurone, gde si?!“

Posle inicijalnih rekorda koje je serija Prstenovi moći oborila, ocena publike je vrlo brzo krenula nizbrdo. Publika koju čine zagriženi Tolkinovi fanovi seriji uopšte ne da šansu. Onoj drugoj publici, koja je eventualno samo gledala Jacksonove filmove, serija je prespora. Nakon četiri epizode, dakle pola sezone, šta kažemo mi?

Mi smo negde između. Priznajemo, serija jeste veoma, veoma spora. Možda se neko seća fore iz Will & Grace, kada se Grejs ujutro pojavljuje u kuhinji i kaže Vilu kako je sanjala da joj je Ang Li režirao san? On je pita – kako je bilo? Na šta ona odgovara: „Malo sporo, ali vizuelno fenomenalno!“ To vam je otprilike i ono što ova serija (za sad) nudi.

Svaki kadar je screensaver, i vidi se da je ogroman deo ogromnog novca uloženog u ovu seriju otišao na vizuelni identitet, ali čak i meni, koji sam i na Jacksonove filmove (prva dva barem) isprva reagovao sa: „Bože, šta je ovo, zašto je ovako sporo, ko su ovi ljudi, o čemu se ovde radi?“, da bih posle naučio ne da volim filmove, nego da uvek iznova gledam produžene verzije, The Rings of Power budi ista ta osećanja na momente.

No, u vreme prezasićenosti TV-serijama koje zahtevaju bukvalno od gledaoca da ih bindžuje, možda nam ovako „spora“ serija zapravo i prija? Gledamo je svakog petka, kad izađe, ali ne remeti nam dnevne rasporede jer izgaramo da vidimo šta će biti dalje?

I trebalo je tačno četiri epizode da bismo na kraju poslednje u nizu dobili neki malo veći pomak radnje i smer u kojem prva sezona ide. Mnogo likova, mnogo lokacija, ali ne možemo reći da nije izbalansirano i smisleno. Jer, ponovo, preživeli smo isto to sa Jacksonovim filmovima.

Elfovi bi mogli biti lepši, da, ali sve ostale zamerke karakterizaciji likova prepuštamo zagriženim Tolkinovcima.

Meni lično su likovi u redu, motivacije im imaju smisla, gluma je i više nego u redu, i jedino što se pitam u svakoj epizodi je – „Saurone, gde si?!“

No, jasno je svima da je teško očekivati da od najavljenih pedesetak sati serije Saurona vidimo odmah u prvih par epizoda? Doduše, možda smo ga i videli, a da to još ne znamo… Ostaje da pratimo dalje i bar uživamo u vizuelnom spektaklu.

Za kraj, posebnu pohvalu zaslužuje muzika. Bear McCreary se toliko potrudio da njegova muzika više podseća na legendarni soundtrack LOTR filmova nego naslovna tema koju je komponovao sam Howard Shore.